Pečeni crvići u Bangkoku

IMG_0542Skupljala sam hrabrost tri dana. Najzad, treće veče kažem sebi ”Možeš ti to” i uputim se na Kao San roud, jednu od najživljih ulica Bangkoka. Posle kraće šetnje, naiđem da dobro poznatu tezgu, oko koje sam obigravala prethodna tri dana.
– Ooo opet ti? – prepoznaje me prodavac.
– Da, opet ja.
– I opet samo gledaš i slikaš je l’? – osmehuje mi se.
– A ne, ne. Ovoga puta ću i da probam nešto – ponosno odgovaram.
Zatekla sam ga, kao da nije očekivao da ću tako nešto reći. Turistima je njegova tezga prava atrakcija, svi mu prilaze, slikaju, pričaju sa njim, ali zapravo niko ne kupuje njegove ”specijalitete”. Zato je uveo novo pravilo, ko god ne kupuje, a hoće da slika tezgu, treba da plati 10 tai bata (oko 30 centi).
– Odlično! Znači čvrsto si odlučila? Tako treba. Sve u životu treba probati i svemu treba dati šansu – objašnjava prodavac.
Prelazim očima preko tezge, ali ne znam šta prvo da probam. Pečene crve, začinjene gliste, gusenice, malene bube ili škorpije. Ovo poslednje odmah sam otpisala. Jesam avanturista u duši, ali ne baš toliki da bih pojela škorpiju. Okrećem se ka suprugu, koji je krenuo sa mnom, kako bi me podržao, da ga pitam za savet, šta prvo da probam. On uživa u sladoledu od limuna. Odustajem da ga pitam bilo šta.
– Ne znaš šta da probaš? – primećuje prodavac moju neodlučnost.
– Tačno tako.
– Je l’ mogu ja nešto da ti preporučim? – pita me.
Na moje potvrdno klimanje glave, savetuje mi da probam crva. Kaže, spremiće ga sa začinima i sosom i biće tako ukusno, da ću prste da poližem. Dogovoreno! Onda neka bude crv.
Prodavac, od brojnih pečenih crvića u činiji, vadi jednog. Preko njega posipa neki tajlandski sos i razne začine.
Sve to nije promaklo sredovečnoj gospođi, koja stoji sa moje leve strane i jede salatu.
– Vi ćete to stvarno da probate? – pita radoznalo.
– Naravno da ću da probam. Posetiti Bangkok, a ne probati ove specijalitete je isto kao i otići na more, a ne plivati u njemu – objašnjavam joj.
– U pravu ste, ali meni je sve to nekako gadno i grozim se pri samoj pomisli da ću da pregrizem crva ili škorpiju – kaže gospođa uz jedno glasno ”bljak”.IMG_0541
Za trenutak sam se zamislila. U pravu je ova gospođa i meni je sve to ”bljak”. Zašto uopšte želim to da probam? Zašto nisam kupila salatu kao ona ili sladoled, poput mog supruga. Pogledam opet u njega. On mi je izričito rekao da su crvi previše avanturistički za njegov stomak, tako da ne računam da će ih ikada probati. Ali podržava mene. Isto kao što me i ova gospođa sa leve strane podržava, a zapravo uživa u mešanoj salati.
U tom trenutku mi prilazi maleni Tajlanđanin i uzvikujući ”ping-pong šou, ping-pong šou”, pruža mi vizit-kartu na kojoj je adresa kluba, gde se održava poznati tajlandski nastup. Taj šou izvode devojke, koristeći lopticu za ping-pong i nije preporučljiv za one mlađe od 18 godina.
Odmahnula sam rukom, ne uzimajući vizit-kartu, ali maleni Tajlanđanin navaljuje.
– Ma, mani me čoveče, kakav ping-pong, kakvi bakrači! Vidiš da sam jedva skupila hrabrost i za ovo – pokazujem rukom na tezgu sa ”specijalitetima”.
Tajlanđanin baci pogled i strese ramenima, uz zgražavanje.
Čekaj malo, čak ni lokalci ne vole ovo? Pobogu, gde mi bi pamet, mislila sam u sebi, ali već je bilo kasno, jer mi prodavac pruža začinjenog crva na štapiću. Uzimam štapić i gledam u njega nekoliko sekundi. Gleda i moj suprug. Gleda i ona gospođa. Gleda i prodavac.
Hajde, šta je jedan crvić za tebe? Samo napred, možeš ti to, hrabrila sam samu sebe.
Prinela sam štapić ustima. I dalje su sve troje gledali u mene širom otvorenih očiju i usta. Kao da će oni da jedu, a ne ja.
Sledeće sekunde, crvić se našao u mom stomaku. Da, pregrizla sam ga i sažvakala. Priznajem – bio je ukusan. Kao semenke suncokreta ili bundeve. Dok sam se oblizivala posle pojedenog crva, primetila sam da su sve troje i dalje gledali u mene. Prodavac je čak bio i zgrožen.
– Ma šta vam je ljudi, baš je ukusno – objašnjavala sam.
Gospođa me je potapšala po ramenu i otišla. Sa prodavcem sam se rukovala. A sa suprugom nisam poljubila. Kaže, da čekamo da prođe nedelju dana, dok ne ispari sve.


Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google photo

You are commenting using your Google account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s