Prašnjavi putevi i čisto nebo

Ako Australiju pamtim po zgodnim momcima, onda Sjedinjene Američke Države pamtim najviše po – kupovini. Svega i svačega. Garderobe uglavnom, ali i kozmetike, donjeg veša, torbi, naočara za sunce i ostalih modnih detalja. Naravno, tu su i razni američki slaniši i slatkiši. Da ne pominjem suvenire. To je već posebna kategorija. Magneti za frižider, šolje, privesci za ključeve. A ako se nađete u Kaliforniji, onda obavezno morate da pazarite i po nekoliko flaša vina. Ipak su kalifornijski vinogradi nadaleko poznati.

Zatekla sam se jednom u Hjustonu, uoči “Black Friday”. To je dan koji dolazi odmah posle američkog nacionalnog praznika Thanksgiving Day, koji se slavi svakog četvrtog četvrtka u novembru. “Crni petak” je takođe praznik – za kupoholičare. Tog dana, sve radnje i šoping molovi šire ruke posetiocima, koji u njihove dlanove ostavljaju prava mala bogatstva. I gotovo sve što se može naći na policama tih prodavnica je na sniženju. Ali kada kažem sniženje, ne mislim na ona kao u beogradskim buticima, gde je velikim slovima na izlogu ispisano “sniženje”, a unutra jedva da možete naći nešto jeftinije. Obično su to neke XS ili XXL veličine ili neka roba sa felerom. Ne, američke rasprodaje robe idu do 30%, 50%, 70%, pa čak i 80% jeftinije. To je prava šteta ne iskoristiti, pa sam odlučila da počastim svoje najbliže i sebe “za sve pare”. Bukvalno.

U blizini hotela u kojem smo odseli u Hjustonu, nalazi se ogroman šoping mol. Odem tamo sa kolegama. Kupimo po kafu za poneti, najveću moguću, jer ipak, dug je dan, treba ostati potpuno budan, kako nam ne bi promakla neka super ponuda. Uđemo prvo u prodavnicu kozmetike “Bath&Body works”. Krenem tako redom: gel za tuširanje – 8 komada, mleko za telo – 8 komada, krema za ruke – 8 komada, piling za telo – 8 komada. Dosta je! Jao, vidi, organski puter za telo! Još na sniženju! A zna se da sam ja veliki ljubitelj organskih proizvoda. Uzeću samo za sebe 2 komada. Ma, i mojoj sestri bi se svidelo, uzeću još jedan. A moram i mami, jer će da me pita zašto nisam i njoj uzela. Kupiću 6 komada, za svaki slučaj, neka se nađe.
Moje kolege su prošle isto kao i ja: prepunih kesa izlazimo iz radnje.

Nailazimo na “Abercrombie&Fitch”. Moj brat obožava ovaj brend. Ulazim unutra i kupujem dva para džinsa i dva duksa. Mogla bih možda i sestri džins i duks. Jao, vidi ovo, pa ove zimske jakne su baš jeftine, kupiću im po jednu. Šteta je da ne iskoristim ovu jeftinoću.

Do “Abercrombie&Fitch” butika, nalazi se “Victoria’s Secret” radnja. Donji veš za sestru, mamu, drugarice, nešto malo i za mene. Kupujem i za svaku od nas po jednu kozmetičku torbicu i parfem za telo.
Malo dalje – “Guess”. Torbe za 20 i 30 dolara. Čoveče! To treba iskoristiti! Kupujem tašnu za mamu, kumu, sestru i sebe. Vidi ovo, jeftini novčanici. Ma da kupim nekoliko, ovo je baš, kao da nude besplatno. Po jedan za svaku od nas.

Nastavljamo dalje. Kupujem šminku u “Mac” radnji, haljinu i cipele u “Kate Spade”, prelepu braon torbu za kojom sam tragala celog života i gle čuda, nađem je u “Coach” butiku, naočare za mamu i sestru u “Sunglass Hut”. Vratim se da kupim još jedne naočare, za sebe. Ipak su jeftine i treba to iskoristiti.

Posle osam sati provedenih u šoping molu, došlo je vreme da kažemo da je dosta. Natrpani kesama, sačekali smo bus, koji nas je prevezao od tržnog centra do hotela.

Ulazimo u hotel mrzovoljni i umorni. Svako odlazi ka svojoj sobi, a ja ka pultu, gde prodaju “Starbucks” kafu i suvenire.
– Late makijato, molim vas i ovaj magnet za frižider, šolju, razglednicu i ove čokoladice – govorim ljubazno gospođi i pružam, poslednji put toga dana, kreditnu karticu.
Gospođa je provlači kroz aparat, ali mašina neće da je prihvati.
– Madam, izgleda da nemate dovoljno novca na kartici – kaže bojažljivo.

Neeee! Nije moguće! Kako? Bila je skoro puna! Dok nisam ušla u šoping mol!

– Ovaj “Crni petak” je bio poguban po moju karticu. Je l’ možete da pokušate da provučete još jednom, samo da naplatite kafu i magnet? Znate, ništa mojoj sestri ne znači ni “Guess” ni “Victoria’s Secret”, ako joj ne donesem magnet iz Hjustona – pitam i molim Boga da uspe, jer mi je već bilo neprijatno.
– Nikakav problem. Idemo opet…neće! Odbija je – ponavlja gospođa.
To onda znači da imam manje od 10 dolara na kreditnoj kartici. Lupila sam se po čelu.
– Koliko ukupno to košta, sad ću da vidim koliko imam para u kešu – objašnjavam gospođi i otvaram novčanik.

Račun je bio 6 dolara za kafu i magnet. U novčaniku samo tri dolara. Dovoljno za jedno od to dvoje. Biram kafu, u ovom stanju šoka mi je neophodna. Sestro, izvini!