Prašnjavi putevi i čisto nebo

U jednoj dalekoj, azijskoj, ostrvskoj zemlji živi kralj. Zove se Riki. Tačnije, pravo ime krije kao zmija noge, ali sve mušterije, koje kod njega dolaze na šišanje, zovu ga tako. Riki kralj!

Riki je od frizerskog zanata napravio umetnost, pa se neretko u njegovim salonima širom Filipina, šišaju ljudi iz svih krajeva sveta. Riki nije bilo kakav frizer. On je drugačiji. Riki ne pita mušteriju kako da je ošiša, on pita kosu. Riki sa kosom priča. On pramenovima udiše novi život. Ali Riki ne šiša bilo koga. Samo retki srećnici imaju tu čast da Rikijeve zlatne ruke dotaknu njihovu kosu. I Riki ne šiša uvek. On je na čelu frizerske imperije, koja ima gomilu zaposlenih, tako da se svega nekoliko puta godišnje, Riki lati makaza. Samo da dokaže da je i dalje kralj svog zanata.

Dok sam živela u Dubaiju, od kolega sam slušala hvalospeve o čuvenom Rikiju. Uglavnom su ga hvalili Filipinci, ali i ostali. Tvrde da postoji običan frizer i postoji Riki.
Opijena svim tim pričama o čudotvornom Rikiju, poželela sam da i mene ošiša. Da priča i sa mojom kosom. Da joj udahne život. Zamolim koleginicu Filipinku, čija sestra je poznata voditeljka u Manili, da potegne sve svoje veze i zakaže mi šišanje kod Rikija. Uspela je. Dobila sam termin tačno 30 dana pre svog venčanja.
Riki će od moje kose napraviti pravo umetničko delo, ma biću najlepša mlada, mislila sam.
Stigla sam u Manilu u ranim jutarnjim satima i odmah otišla u salon. Sela sam i čekam svoj red. Prošao je prvi sat čekanja. I drugi. Treći mi je bio naporan, ali izdržaću. Ipak je to Riki i dopušteno mu je kašnjenje.
Posle skoro četiri sata čekanja, prišla mi je ljubazna devojka i rekla da je Riki spreman za mene. Udobno se smeštam u stolicu i ogledam u ogledalu. Pojavljuje se i on – magični Riki. Ne obraća mi se. Zagleda moju kosu sa svih strana. Pored njega dva asistenta, sa leve strane devojka koja prstima prolazi kroz moju kosu, dok je Riki analizira i momak, koji stoji sa desne strane i prevodi sa tagalog jezika na engleski. Riki ne priča engleski, on govori samo tagalog.
– Znate… – pokušala sam da mu se obratim, ali njegov asistent-prevodilac me je ućutkao.
– Pssstttt! Morate da ćutite sada, ovo su ključni momenti. Gospodin Riki ispituje vašu kosu – kaže asistent.
Ućutala sam. A i šta mi bi da progovorim. Moje je da sedim i uživam, a moja kosa će već reći Rikiju šta želi.
Asistentkinja dodaje Rikiju makaze. Zatim bira pramen po pramen i pridržava moju kosu, dok je Riki skraćuje. On ne dodiruje moju kosu. Leva ruka mu je u džepu, a desnom barata makazama, kao flamenko igračica kastanjetama. Tu i tamo progovori nešto. Ali kako asistenti ćute, znala sam da se ne obraća njima, već mojoj kosi. Koja je to privilegija, mislila sam, da kralj Riki priča mojoj kosi. Prava sam srećnica!
Posle petnaestak minuta, predao je makaze asistentkinji. Ona je brže-bolje sa police dohvatila peškirić, kojim je kralju obrisala prste na desnoj ruci, jer mu je leva i dalje u džepu. Obrisanim prstima namestio je šiške, koje su mu padale preko čela, a onda se udaljio. Asistentkinja ga prati u stopu. Asistent-prevodilac mi povlači stolicu, kako bih ustala.
Pogledam se u ogledalo. Nisam bila sigurna da li je šišanje završeno, jer je moja kosa ličila na sve, samo ne na lepo skraćenu. Zagledam malo bolje… Da li me je u međuvremenu napala kosopasica? Jer kako drugačije da objasnim da je od moje duge, bujne kose, ostalo svega nekoliko pramenova. Riki je napravio pustoš na mojoj glavi! Isekao je moju kosu neravnomerno. U delovima. Negde više, negde manje. Negde sam imala pramen, negde sam bila skoro ćelava.
Asistent mi je objasnio da šišanje plaćam pri izlasku iz salona.
– Zar nećete da me pitate da li sam zadovoljna? – najzad progovorim.
– Molim? Zadovoljna? Ali šišao vas je gospodin Riki. Takvo pitanje ne postavljamo nikada, jer se podrazumeva da ste zadovoljni – pojašnjava.
– Pa…nisam! – insistiram.
– Šta niste? – zbunjen je asistent.
– Nisam zadovoljna! A i kako da budem zadovoljna!? Pogledajte na šta ličim!? Pogledajte moju kosu! Ili je bolje da kažem, pogledajte ovo što je ostalo od moje kose! Je l’ znate vi da se ja udajem za 30 dana? Kako ću sa ovakvom kosopasicom da izađem pred budućeg muža!? – urlala sam iz sveg glasa, dok je asistent pokušavao da me smiri.
Nisam želela da platim, ali sam morala, kako bih izbegla problem sa filipinskom policijom. Dok sam vadila novac iz novčanika, jadikovala sam i devojci za kasom.
– Žao mi je, madam. Ali mi imamo rešenje za vaš problem. Ovo je specijalno Rikijevo ulje za poboljšanje rasta kose. Svako veče masirajte koren glave ovim preparatom i za mesec imaćete divnu, bujnu kosu – ubeđuje me devojka.

Ni u ludilu! Riki me je prevario jednom, drugi put nema šanse!