Prašnjavi putevi i čisto nebo

Dok sam živela u Srbiji, proslavu novogodišnje noći, planirala sam i po dva-tri meseca unapred, sa drugaricama. Krajem decembra bismo otputovale negde, mada češće, u nedostatku novca, ostajale bismo u Beogradu. Obično smo uplaćivale doček u nekom klubu ili restoranu, kupovale nove haljine za tu feštu, odlazile kod frizera, kod kozmetičara, na pedikir, manikir… Moja skromna novinarska plata jedva je uspevala da podmiri sve troškove novogodišnje noći. I uvek bih se prvog januara kajala. Zbog glavobolje, zbog potrošenog novca, ali najviše zbog toga što ni u jednom od tih dočeka, nisam zaista uživala. Ali svakog sledećeg 31. decembra bih ponavljala scenario. Sve do pre nekoliko godina…

Bližio se kraj decembra, pa sam se sa drugovima i cimerkama u Dubaiju dogovarala gde ćemo za doček, jer je većina nas tih dana bila slobodna.
– Predlažem da iznajmimo jahtu i Novu proslavimo ovde u Dubaiju – rekla je moja cimerka.
– Mislim da bi ipak bolja kombinacija bila da odemo na Bali. A, šta kažete? – dodao je moj drug.
Ređali su se predlozi. Njujork je takođe neodoljiv u novogodišnjoj noći. Ne, nećemo tamo, hladno je. Zbog istog razloga, nijedna evropska zemlja nije ušla u uži izbor. Idemo negde gde je toplo. Maldivi, Sejšeli, Bali, mada bismo mogli i na Filipine. Što da ne? Možemo i na kruzer, pa da obilazimo Karipska ostrva. Možemo da slavimo i u jednom klubu u Dubaiju, u kojem puštaju balkansku muziku.
Dok predlažu i dogovaraju se, ja sedim na kauču, duboko zamišljena, ispijajući vino. Pitaju me za mišljenje.
– Uključi se u razgovor. Daj i ti neki predlog. Gde bi volela da idemo za Novu? – pita me cimerka.

Ćutim. Razmišljam. Ostali me gledaju znatiželjno, jer znaju da uvek pravim najbolje izbore za naše zajedničke odmore.
– Ti si naš stručnjak! Reci gde bi htela? – pita me drug.
– Ja bih…hoćete da vam kažem iskreno? – odgovaram.
– Reci najiskrenije, pa makar to bila Zambija, Šri Lanka ili Bolivija, ne sumnjamo u tvoj ukus – kaže on.
– Najiskrenije…ja bih kući!
– Gde kući? – zbunjen je moj drug.
– Pa kući. U Srbiju. U Beograd.
– Ju! Šta ćeš tamo? Hladno je! A i nemoj mi reći da bi pre u Beograd, nego na Sejšele?
– Bih!

Svi su ućutali, gledajući me zbunjeno. Onda su pokušavali da me nagovore, da ipak provedem Novu sa njima na nekoj plaži. Nije vredelo. Čvrsto sam odlučila, idem kući!

Nekoliko dana pre Nove godine, letela sam u Južnu Afriku, gde sam kupila četiri flaše skupocenog vina iz čuvene regije Stelenboš, nameravajući da ih ponesem svojoj porodici. Nisam im javila da stižem, htela sam da ih iznenadim.
U to vreme nije bilo direktnih letova Dubai – Beograd, pa sam morala da letim preko Beča. Krenula sam 31. decembra rano ujutru, u Beograd sam sletela uveče.
Brzo sam stigla kod mame u stan, koja je bila u šoku, kada me je videla.
– Kako…šta…otkud ti ovde!? Nisam znala da imaš odmor – pokrila je šakom usta, ne verujući da sam to ja.
– Nemam odmor. Imam tri slobodna dana. Je l’ mogu sada da uđem? – našalila sam se.
– Da, da, naravno. Jao, mlatiš se za tri dana…ali sam baš srećna što si ovde! I dalje ne verujem! Moram odmah da javim tvojoj sestri i bratu! Oni će zajedno slaviti večeras, a ja već imam isplaniran doček sa prijateljicom – objašnjavala mi je mama.
– Nemoj ništa da im javljaš. Idem ja pravo kod njih, da ih iznenadim.

Bez šminke, lepe frizure, haljine, sređenih noktiju, ali sa flašom vina, pokucala sam na vrata sestrine kuće.
– O moj Bože! – uzviknula je, kada me je ugledala.
– Da li ima mesta za još jednu osobu na večeri? – upitah šaljivo.
– Za takvu osobu, uvek ima mesta, upadaj! – odgovara, dok me snažno grli.
Ulazim u sobu i čujem povike od zeta, brata i snajke. Svi su oduševljeni što sam tu.

Na trpezi suvo meso, kajmak, sarma, pečenje i moja omiljena gibanica. U međuvremenu, drugovi mi šalju slike sa njihovih dočeka. Cimerka na jahti u Dubaiju, drug u klubu, drugarica na Sejšelima. Svima odgovaram slikom gibanice i suvog mesa uz poruku “Nikakav Dubai, Sejšeli ili klub ne mogu da zamene ovo”.
Uz južnoafričko vino, sestrine vanilice i bratovljeve “ribolovačke” priče, izvrnuti svi na kauču, ušli smo u Novu godinu. To mi je bio najdraži doček ikada!