Prašnjavi putevi i čisto nebo

Jedna od glavnih “znamenitosti” Tajlanda su masaže. I to jeftine. Zato sam prvi put, kada sam posetila ovu zemlju na jugoistoku Azije, otišla, umesto u obilazak, na masažu. To sam uradila i drugi i treći put. A onda sam najzad shvatila da zapravo i ne uživam u tim masažama. Posle njih se ne osećam lepo, već nekako pregaženo. Tretmane obavljaju uglavnom mlade devojke, koje nisu profesionalno obučene za to, tako da masiranjem, neretko, izazovu povrede kod mušterija. Zato sam odlučila – od sada izbegavam masaže na Tajlandu.
Kada sam jednom šetala sa drugaricom malim tajlandskim ostrvom, prošle smo pored salona lepote, ispred kojeg je stajala simpatična devojka i prolaznike pozivala na tretmane. Odmahnem rukom i kažem da nisam zainteresovana, jer me uvek unište masažama. Ipak, pogledam u reklamu ispred salona, na kojoj su ispisane usluge. Nude izbeljivanje kože i zuba, depilaciju, trajnu šminku, tretman lica puževima, šišanje, pedikir i manikir, kao i usluge sužavanja ženskog polnog organa i uvećanja muškog. Umesto da idete posebno kod frizera, zubara, dermatologa, ginekologa i hirurga, lepo uđete u ovaj salon i završite sve. Milina! Šteta samo što mene nisu ubedili, ali se to nije moglo reći za moju drugaricu, koja je bila omamljena uslugama. A onda pogledam pri dnu reklame, slogan salona – “Naš posao je da vas usrećimo”. Hm, ovo i ne zvuči tako loše.
Uđem u salon, u kojem je moja drugarica već zauzela mesto za pedikir. Prilazi mi malena Tajlanđanka i pita za koji sam tretman zainteresovana.

Za češkanje, kažem.
– Hm…češkanje? – ponavlja moj odgovor.
– Da, da za češkanje.
– Kakvo češkanje?
– Pa znate, ono klasično češkanje, po leđima.
– Moram da proverim sa svojom menadžerkom, da li možemo to da uradimo.

Pogledam u svoju drugaricu, koja uživa u pedikiru i uveliko bira sledeću uslugu.
Pojavljuje se i menadžerka.
– Madam, kaže mi zaposlena da Vi želite uslugu češkanja?
– Tako je!
– Na žalost, ne nudimo usluge češkanja. Da li želite masažu?
– Ne, hvala, ja bih češkanje.
– Nemamo češkanje. Da li biste želeli da Vam suzimo intimni deo?
– Ne, hvala, kao što rekoh, ja bih češkanje.
– Madam, žao mi je, ali razumite, naše devojke nisu obučene za to.
– Čekajte, hoćete da mi kažete, da su vaše devojke obučene mi suze polni organ, a nisu obučene da me češkaju?
– Tako je, nisu obučene za češkanje.
– U redu. Ali napisali ste na reklami da je “vaš posao da nas usrećite”, je l’ tako?

– Hmmm…jeste.
– Onda ne radite vaš posao kako treba, jer sam ja vaša mušterija, a niste me usrećili.

Menadžerka se zamisli, pa šapnu nešto zaposlenoj devojci, koja stoji pored nje i prati naš
razgovor.

– U redu onda. U pravu ste, to jeste naš posao, da Vas usrećimo, pa ćemo zato uraditi tretman češkanja.

Usluga je trajala malo manje od sata, a koštala koliko i masaža, ali nisam se bunila. Prijalo mi je to češkanje po leđima, više od bilo koje masaže.

Kada smo posle nekoliko dana prošle pored istog salona, na reklami, na kojoj su ispisane usluge, dopisan je flomasterom novi tretman – “Češkanje leđa u trajanju od 45 minuta”.