Ne volim zmije. Nije da ih se plašim, ali ih ne volim. Kada sam jednom u Amazoniji hodala uzanim, šumskim putem, stalno sam se okretala oko sebe, zagledala žbunje, grane drveća, strepeći od napada neke skrivene anakonde. – Vaša žena je pravi avanturista! Vidite kako ona uživa u prirodi, zaviruje ispod svakog žbuna, analizira grane … More Čuveni egzotični roštilj iz Kambodže
Znam za stočnu pijacu, buvlju pijacu, zelenu pijacu, ali da nisam otišla u Šangaj, ne bih znala da postoji i kožna pijaca. To je, zapravo, tržni centar, u kojem se mogu pazariti modni dodaci napravljeni od kože: torbe, cipele, kaiševi, novčanici. I to ne bilo kakvi dodaci, već potpisani svetskim imenima, kao što su “Luj … More Tajna šangajske, kožne pijace
Sunce se i dalje krilo iza peruanskih brda i planina, kada smo suprug i ja krenuli u avanturu. I to ne bilo kakvu, već “avanturu života”, kako sam je nazivala, a on prevrtao očima. Umesto da se, kao i većina turista, prevezemo vozom, pa autobusom od Kuska do Maču Pikčua, nas dvoje smo odlučili da tu … More Mučenjem do Maču Pikčua
U jednoj dalekoj, azijskoj, ostrvskoj zemlji živi kralj. Zove se Riki. Tačnije, pravo ime krije kao zmija noge, ali sve mušterije, koje kod njega dolaze na šišanje, zovu ga tako. Riki kralj! Riki je od frizerskog zanata napravio umetnost, pa se neretko u njegovim salonima širom Filipina, šišaju ljudi iz svih krajeva sveta. Riki nije … More Šišanje kod Rikija u Manili
I sada da me pitate kako se pravilno izgovara ime kineskog grada Guangzhou, ne bih znala. Guanzu, Guangzou, Guangžu…ja sam ga uvek oslovljavala kao ”žu-žu”, jer me ime ovog grada podseća na ukusno pecivo, koje sam nekada kupovala u staroj pekari na Kalenić pijaci. Bilo kako bilo, pozvala sam u pomoć ”Gugl”, koji kaže da … More Žablji specijaliteti u gradu ”Žu-žu”
Gotovo da je nemoguće vratiti se kući sa letovanja, bez ijednog suvenira. Makar priveska za ključeve ili magneta za frižider. Tu se nađe i poneka šolja, na kojoj je ispisano ime grada u kojem ste proveli odmor, kako bi vas svakoga jutra, dok iz nje pijete kafu, preplavile uspomene sa nezaboravnog odmora. Protivnik sam suvenira, … More “Juanita, la mas bonita”
Ako Australiju pamtim po zgodnim momcima, onda Sjedinjene Američke Države pamtim najviše po – kupovini. Svega i svačega. Garderobe uglavnom, ali i kozmetike, donjeg veša, torbi, naočara za sunce i ostalih modnih detalja. Naravno, tu su i razni američki slaniši i slatkiši. Da ne pominjem suvenire. To je već posebna kategorija. Magneti za frižider, šolje, … More Kupovina u Americi na “Crni petak”
Ne po kengurima, koalama ili emuima. Australiju pamtim po – momcima. Visoki, mišićavi, plavih uvojaka i još plavljih očiju. Uh! I sada me neki žmarci podilaze kada ih se setim….Mada, kada bolje razmislim, da se vratim ja na kengure i koale, bezbednije je. Plavooke momke, ostaviću za neki drugi put. Pre nego što sam kročila … More Koale nisu tako slatke
Kada se samo setim, u Osnovnoj školi, često smo se šalili na račun Zimbabvea. Ta država nam je nekako bila daleka, tajnovita i potpuno nestvarna. Ali eto, igrom sudbine, posetila sam taj Zimbabve i uverila se – da, ta zemlja stvarno postoji! Kako nije bilo mnogo toga da se vidi u glavnom gradu Harareu, koji je nesređen … More Jeftin mango i zimbabveanski “Guči”
Skupljala sam hrabrost tri dana. Najzad, treće veče kažem sebi ”Možeš ti to” i uputim se na Kao San roud, jednu od najživljih ulica Bangkoka. Posle kraće šetnje, naiđem da dobro poznatu tezgu, oko koje sam obigravala prethodna tri dana. – Ooo opet ti? – prepoznaje me prodavac. – Da, opet ja. – I opet … More Pečeni crvići u Bangkoku
Prašnjavi putevi i čisto nebo 